Блажени Дима беше из области Једренске, рибар по занимању, запослен у Смирни. Радио је на једном риболовишту у близини Смирне, и његов газда Турчин оклевета га како је Дима тобож обећао са заклетвом да се потурчи. За своју клевету Турчин нађе и лажне сведоке. Они одведоше Диму пред судију. Судија и сам стаде приморавати Диму да се одрекне Христа, као што се заклео да ће учинити. Дима на то одговори: Они лаж говоре; ја нити сам се заклео, нити ћу се потурчити; хришћанин сам, верујем у Христа, и исповедам да је Он истинит Бог, и готов сам да крв своју пролијем из љубави према Њему. - Судија онда нареди те блаженог Диму душмански тукоше моткама, па га и на друге страшне муке ставише, и потом у тамницу вргоше. Тамо му ноге у тешке кладе метнуше, и целог у дебеле синџире оковаше, и љуто мучише. Али храбри војник Христов све то поднесе као да други место њега страда.
Судија још три пута изведе блаженог Диму из тамнице на суд. И пашташе се судија да разним ласкама и обећањима и даровима и претњама и застрашивањима приволи мученика да се одрекне вере Христове. А пошто у томе не успе, он изрече смртну пресуду: да се Дими отсече глава. И тако блажени би погубљен, и увршћен у ред светих мученика. Његово свето тело хришћани откупише и чесно погребоше у цркви светог великомученика Георгија.
Многа чудеса биваху на гробу светог новомученика Диме. Тако, једног сиромашног терзију страховито заболе кажипрст на десној руци. И он се петнаест дана превијаше од болова, а и од бриге што није могао да ради и породицу исхрањује. Онда отиде на гроб светог мученика Диме, помоли му се, и болесним кажипрстом додирну гроб, и одмах оздрави, и настави радити свој занат. А жена његова, већ три године слепа на оба ока, побуђена исцељењем свога мужа, оде са неким женама на гроб светог Диме, искрено му се помоли, и прогледа.
Неки Јован паћаше годинама од тешке главобоље. Он молитвом призва у помоћ светог новомученика Диму, и главобоља му престаде. И после тога он поживе тридесет пет година, а да га глава никад више заболела није. И многи други болесници исцељиваху се од разних болести на гробу светог Диме, призивајући га са вером.
Када након годину дана откопаше гроб светог мученика Диме, обретоше његове мошти читаве, и неисказано диван мирис ширио се из њих. Јеромонах Матеј са Хиоса беше присутан томе свештеном чину. Када се он истог дана увече врати својим земљацима пријатељима, ови осетише како се од њега шири неки необичан и диван мирис. На њихово питање, откуда то, он им одговори да је тај мирис остао на њему од светих моштију светог мученика Диме, при откопавању којих је и он учествовао у цркви светог великомученика Георгија у Смирни. И заврши отац Матеј казивање овим речима: Од силног миомира оног остаде мало и на мени, и ви то осећате. - Тако Господ прославља оне који њега прослављају. Нека се и ми милошћу Божјом на молитве светог новомученика Диме удостојимо Царсгва небеског.
