Свети свештеномученик Садок, епископ персијски и с њим 128 мученика

После мученичке кончине светог Симеона, епископа персијског, на његов престо дође свети Садок. У епархији је имао два града: Салик и Ктисифон. И једне ноћи свети Садок усни страшан сан. И поводом тога сазва сав свој клир, презвитере и ђаконе, који су се скривали из страха од цара, и стаде им причати: Прошле ноћи видех у сну лествицу, чији врх допираше до неба, где стајаше свети епископ Симеон у великој слави; и довикну мени који сам стајао на земљи: Узиђи к мени, Садоче, узиђи, и не бој се! Ја узиђох јуче, а ти узиђи данас! - To видех и чух, и верујем да ће ме ухватити и мучити за Христа. А његове речи: "Ја узиђох јуче, а ти узиђи данас!" значе да је он пострадао прошле године, и да ћу ја ове године бити мучен и убијен. - И стаде свети Садок поучавати свој клир, говорећи: Браћо моја возљубљена и оци, љубимо Бога и Господа нашег Исуса Христа свом душом и свом мишљу својом, и обучени у оклоп вере, немојмо се бојати никаквог зла! Смрт и покољ могу наићи на нас, немојмо се плашити! Нeгo сваки од нас нека се држи као добар војник Исуса Христа. Јер ако умремо, умрећемо као савршени, ако пак останемо живи, живећемо као праведни. Умримо за Спаситеља нашег! И ако мач бива узрок вечнога живота, онда се не бојмо мача, да бисмо добили живот вечни. Делајмо док је дан, да бисмо се обогатили непролазним благом, и добили част и бесконачну славу у царству небеском, и оставили хришћанском потомству славно име наше. Браћо, молимо Бога нашег, да се моје виђење скоро оствари. Јер ко је духован, с радошћу и жељно и с великом љубављу очекује мученичку смрт за Христа, и не боји се пошто је спреман. А телесноме смртни час је страшан и ужасан. Врлински људи ревносно и храбро сами траже такву смрт, да би ради ње наследили живот вечни. А ленивци и нерадници скривају се чим виде смрт. Који љубе Бога, к Богу одлазе; а који љубе свет, у свету остају. Први се с радошћу и весељем разрешују од тела, а ови други остају у овом животу за муке и уздахе.

Друге године гоњења дође персијски цар Сапор у споменуте градове, Салик и Ктисифон. И би оптужен код њега свети епископ Садок. - Име Садок значи царев пријатељ, јер он заиста љубљаше небеског цара Христа свом душом својом, и свом снагом, будући савршен уздржљивац, пун вере и правде. А угледао се на светог Симеона, чији епископски престо наследи. - Цар Сапор посла војнике, и они ухватише епископа са клиром његовим и многим другим хришћанима и црнорисцима, њих сто двадесет и осам на броју, све их оковаше у гвоздене вериге, па затворише у тамннцу, која беше мрачна, смрдљива и страшна. И пет месеци трпљаху велике невоље и муке. Јер нечестиве слуге безбожнога цара танким конопцима везавши цело тело сваког мученика, стављаху их у тешке кладе, тако да су им кости пуцале и кожа им се рашчињала. И трпљаху силне болове свети. А немилосрдни мучитељи им говораху: Поклоните се сунцу и огњу, и испуните цареву вољу па ћете остати у животу. На то Свети Садок, у име свих одговарајући, рече: Ми смо хришћани, и клањамо се јединоме Богу, Творцу неба и земље; и Њему служимо свом душом и свом снагом својом; а сунцу, које је Он створио, не клањамо се, нити обожавамо огањ, јер их је Бог створио да служе људима. Зато нећемо послушати царску наредбу о томе, и нећемо да будемо отступници од Бога нашег. Нe бојимо се смрти, која нас из овог привременог и сујетног живота преводи у живот вечни. Стога, не одлажите ни за тренутак, него нас одмах поубијајте! Немојте штедети крв нашу која ће се лити пред вашим очима!

Потом опет би речено светима самим царем: Ако наредбу моју не послушате, и не испуните вољу моју, онда је ево дошао страшни час ваше погибије. А светитељи одговорише као једним устима: Нећемо погинути ми за нашег Бога, нити ћемо умрети у Христу Његовом, јер нас Он оживљује блаженим и вечним животом, и даје нам у наслеђе и одмор бесмртно царство. Хајде, предај нас брзо смрти, јер смо свим срцем готови да умремо за Бога нашег, али се сунцу и огњу нећемо поклонити, нити послушати безбожне наредбе царске, које су пуне смрти и погибије.

Видевши чврсту непоколебљивост вере њихове, цар изрече смртну пресуду: да сви буду мачем посечени. А кад светитељи чуше да су осуђени на посечење мачем, сви се радосно припремаху за смрт. И поведоше их изван града. А они путем радосно певаху, говорећи: Суди нам, Боже, и пресуди парбу нашу! Избави нас од језика несвета и од људи неправедних и лажљивих и крвопија, јер си Ти, Боже, нада наша! - А кад стигоше на место погубљења, они отворивши уста своја једнодушно рекоше: Благословен си, Боже, што си нас удостојио благодати ове, и ниси презрео молитве наше, већ си нам дао овај прескупоцени венац мучеништва. Јер Ти знаш, Господе, како га жељно искасмо. И благословен Бог наш, јединородни Син благодати Твоје, који нас је спасао и позвао у живот вечни. Стога нас, Господе, не остави да се злопатимо у овоме свету, него нас доброте твоје ради утврди вавек пред Тобом, и омиј нас у крви нашој од грехова наших, јер си Ти једини свепрослављени Бог, и јединородни твој Син, и пресвети твој Дух, вавек, амин.

Док су се светитељи тако молили, безбожници су им отсецали главе, и слављење Бога не престаде у устима њиховим док и последњи не би посечен. А чесног и славног страдалника епископа Садока одведоше везана у други град, зван Витлапат, и тамо отсекоше чесну и свету главу његову.

Тако сви ови свети и славни мученици скончаше у миру, хвалећи и славећи Господа нашег Исуса Христа, коме приличи свака слава, част и поклоњење, са Оцем и Светим Духом, сада и увек и кроза све векове, амин.

Пострадаше ови свети мученици 342 или 344 године.




НАЗАД

PayPal