ЗАИСТА је достојно и праведно свагда благодарити Bora, не само за добра него и за недаће: јер недаће не само праведнику увећавају благодат, као што то би са Јованом, него и великог грешника преображавају у савршеног светитеља. Пример тога је овај преподобни Арета, о коме очевидац преподобнога, блажени епископ Симон, тако сведочи:
У печерском манастиру бејаше неки монах по имену Арета, родом из града Полоцка. У својој келији он кришом чуваше велико богатство, али беше страховита тврдица, тако да никада не даде просјаку милостињу ни пет пара, нити на своје потребе утроши што. Но једне ноћи наиђоше лупежи и украдоше му ову имовину. Тада он од велике туге и муке умало не изврши самоубиство. У трагању за украденим благом он стаде нападати невине, а многе и мучити безразложно. Сва братија мољаху га да се мане таквог трагања, и тешаху га говорећи: Брате, баци на Господа бригу своју, и Он ће те поткрепити (Псал. 54, 23).
После неколико дана монах Арета се тешко разболе, и беше скоро на самрти; али ни тада не престаде са роптањем и грђењем. Међутим човекољубиви Господ, који хоће да се сви људи спасу (1 Тм. 2, 4), показа на њему дивну милост Своју. Болесни Арета, лежећи у постељи као мртав, после многих дана ћутања одједном поче на глас запомагати: Господе, помилуј! Господе, опрости! Господе, сагреших! Све је Твоје; и ја не жалим за изгубљеним.
И одмах затим уставши са болесничког одра он објасни братији разлог свога запомагања, и исприча им о оваквом виђењу своме: Ја видех где дођоше к мени анђели и гомила ђавола, и почеше се препирати о украденом богатству мом. Ђаволи говораху: Он не одаде хвалу Богу за то већ похули; стога је он наш, и треба да буде предат нама. - Анђели пак рекоше мени: О, несрећни човече! да си ти узнео благодарност Богу за украдену ти имовину, то би ти се урачунало у милостињу, као Јову; јер велику заслугу има пред Богом ко чини милостињу по својој доброј вољи. А ако неко насилну отимачину подноси с благодарношћу, која замењује добру вољу, тај бива кушан од ђавола. Јер ђаво наноси штету човеку, желећи да човека изазове на хуљење. Међутим благодарни човек све препушта Богу, те у таком случају и губитак постаје раван милостињи. Када ми анђели рекоше то, ја завапих: Господе, опрости! Господе, сагреших! Све је Твоје; ја не жалим за украденим! - Тада ђаволи одмах ишчезоше. А анђели се обрадоваше, и урачунавши ми украдено сребро у милостињу, отидоше.
Чувши то, братија прославише Бога који упућује грешнике на пут покајања, и који им откри велику силу благодарности. Блажени пак Арета, уразумљен Богом, од тог времена се потпуно измени на боље и умом и нарави, тако да се сви дивљаху и примењиваху на њега апостолове речи: Где се умножи грех, онде се још већма умножи благодат (Рим. 5, 20). Јер он, кога раније нико не могаше одвратити од хуљења, не престајаше узносити хвалу, у све дане славећи и благодарећи Бога речима праведнога Јова: Господ даде, Господ узе; како Господ хтеде, тако и би; нека је благословено име Господње (Јов. 1, 21). Исто тако Арета се усрдно кајаше и за остала сагрешења своја, показујући ревност у нелицемерном сиротовању, у послушности не само пред очима људским, у чистоти спољашњој и унутрашњој. Он се подвизаваше непрестаним мољењем, безмерним пошћењем, и многим другам врлинама телесним и душевним, на које га побуди врлина благодарности. Богатећи се врлинама и самим Богом, а не златом и сребром, он се после многих трудова пресели у вечни покој. И чесно би сахрањен у пештери, где чудотворном нераспадљивошћу својих моштију сведочи о своме блаженству, равно блаженству милостивих, који су, по речи Господњој, помиловани (Мт. 5, 7). Светим молитвама његовим нека будемо помиловани и ми, који живимо с благодарношћу, и нека се удостојимо заједно с њим у царству небеском благодарити Бога у Светој Тројици, у бесконачне векове. Амин.
