+++ Света преподобна мати Параскева – Света Петка

ОВА славна, равноангелна светитељка беше српскога порекла, рођена у граду Епивату, између Силимврије и Цариграда. Родитељи свете Петке беху имућни и побожни људи: живљаху у свему по заповестима Божјим и живот свој украшаваху милостињом и добрим делима. Осим Петке они имађаху и једнога сина, Јевтимија. Децу своју они васпитаваху у побожности: учаху их свакој врлини и животу по Богу. Једном Петка као десетогодишња девојчица, када с мајком беше у цркви, чу речи Божанског Еванђеља: Ко хоће за мном да иде нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном иде (Мк. 8, 34). И ове јој се речи дубоко урезаше у срце. По изласку из цркве она срете просјака, и кришом од мајке она скиде са себе своју скупоцену хаљину и даде је просјаку, a caма обуче његове дроњке. Када дође дома и родитељи је угледаше у дроњцима, они је изгрдише и строго јој запретише да то више не чини. Но она продужи и даље то чинити. На грдње због тога, она је родитељима одговарала да она другачије не може живети.

Брата Петкиног Јевтимија родитељи дадоше на школе. Жељан савршенијег живота духовног Јевтимије се, уз пристанак родитеља, замонаши. Као монах он се прочу због свог подвижничког живота, и би изабран за епископа Мадитског. Као епископ он се прослави врлинама и борбом са јеретицима. Упокоји се у дубокој старости, и би сахрањен у саборној цркви. За живота и после престављења он сатвори многа чудеса.

По смрти родитеља девица Петка, вазда жељна подвижничког живота Христа ради, одаде се строгим подвизима: угледајући се на живот светитеља, она постом и бдењем умртвљиваше тело своје и потчињаваше га духу. Но сва горећи жељом да живи само Господу и ради Господа, она не могаде дуго остати у многометежном свету, него напусти родитељски дом, остави свет, и отпутова у Цариград да се поклони тамошњим светињама. Обилазећи те светиње, она срете многе ревносне подвижнике и доби многе драгоцене поуке од њих. И по њиховом савету она се настани у Ираклијском предграђу при цркви Покрова Богородице, и ту проведе у молитвама, посту и сузама пет година.

Испуњавајући своју давнашњу жељу она отпутова у Палестину, и поклонивши се светим местима, освећенима Спаситељевим животом, она се настани у Јорданској пустињи. И ту провођаше равноангелни живот. Подражавајући Боговидца пророка Илију и Јована Крститеља, она се храњаше једино пустињском травом, у врло малој количини, и то по заласку сунца. Постепено се топећи и од жеге и од мраза, она упираше очи само к Јединоме Боту који смирене срцем може спасти од малодушности и од буре. Ко би могао исказати све трудове, и патње, и муке, и искушења демонска, која претрпе света Параскева у току многих година? Ко би могао знати колико је она суза пролила, и колико уздаха к Богу послала? Ко би могао описати њене свакодневне борбе које је са телом, са помислима, и са ђаволима водила док их није потпуно победила? - Једино свевидећи Бог, јер је само Он могао видети и знати све њене подвиге. Тамо у ње не беше бриге о таштим стварима овога света: она се бринула једино о очишћењу своје душе о одговору на будућем суду, и о сусрету са Небеским Жеником. "Тебе, Жениче мој, тражим", - говораше преподобна Параскева, и стално имађаше на уму речи из Песме над песмама: Покажи ми се ти кога љуби душа моја (1, 6). Њена главна и непрекидна брига беше: како украсити жижак свој, и с мудрим девојкама изаћи у сусрет Женику Небеском, и чути слатки глас Његов, и насладити се гледањем красоте Његове. Да, само се око тога она пашташе, и говораше: Кад ћу доћи и показати се лицу Божјем? (Пс. 41, 3).

Док такав живот у пустињи вођаше преподобна Параскева, лукави враг јој завиђаше на врлинама и покушаваше да је сањаријама и привидима заплаши. Често пута узимајући на себе обличје разних звери, он кидисаше на свету подвижницу, еда би је омео на путу подвига. Али дивна невеста Христова Параскева "изабра Вишњега себи за уточиште" (Пс. 90, 9), и Његовом помоћи, а знамењем светога крста, одгоњаше враге и као паучину кидаше све ђаволове замке, и потпуно победи ђавола. Јер она, при женској природи својој, стече мушки разум, и победи ђавола као Давид Голијата. Украсивши душу своју таквим подвизима и врлинама, света Параскева постаде возљубљена невеста Христова, те се на њој испуни пророчка реч: Цару ће омилети лепота твоја (Пс. 44, 12). Јер се тај Цар усели у њу са Оцем и Светим Духом и пребиваше у њој као у светој цркви Својој. Јер света Параскева, сачувавши душу своју од греха и оскврњења, заиста начини себе црквом Бога живога.

Тако, живећи дуги низ година у пустињи, преподобна Параскева, када једне ноћи по обичају свом стајаше на молитви и са умилењем пружаше руке своје к небу, угледа ангела Божија у облику пресветлог младића који дошавши к њој рече: Остави пустињу, и врати се у твоје отечество; потребно је да тамо предеш своје тело земљи, а душом да се преселиш Господу. Удубивши се у смисао овога виђења, преподобна разумеде да је то наређење од Бога. И радоваше се она што ће се ускоро разрешити од тела, али и туговаше што ће се растати са пустињом: јер ништа тако не очишћава душу и не приводи је к Прволику као пустиња и усамљеничко молитвено тиховање. Но, покоравајући се небеској вољи, преподобна крену у своје отечество. Допутовавши у престони град Цариград она посети дивну цркву Свете Софије; исто тако посети и цркву Пресвете Богородице што је у Влахерни, и поклонивши се чудотворној икони Богоматере, отпутова у своју постојбину Епиват. Ту она проживе још две године, не мењајући начин свог пустињског живота, него проводећи сво време у труду, посту и молитви. А када дође време њеног одласка к Богу, преподобна се усрдно помоли Богу за себе и за сав" свет и тако у молитви предаде Богу блажену душу своју. Тело њено би од стране верних сахрањено по хришћанском обичају, али не на општем гробљу, већ одвојено, као тело странкиње која никоме не беше казала одакле је. Бог, хотећи да прослави угодницу Своју, откри свете мошти њене после много година, и то на следећи начин. Близу места где преподобна мати Параскева беше сахрањена подвизаваше се на стубу у молитвеном тиховању неки столпник. Догоди се да тамо би таласима избачено тело некога морнара који се за време пловидбе тешко разболе и умро. Од тога леша стаде се ширити страховит смрад, да је просто било немогуће проћи тим путем. Смрад тај није могао трпети чак ни столпник, те због тога би принуђен да сиђе са стуба и да наложи неким људима, да ископају дубоку рупу и усмрдели леш закопају. Копајући рупу ти људи, по промислу Божјем, нађоше нетљено тело где лежи у земљи, и зачудише се томе. Али као прости и невјеже, они не обратише на то потребну пажњу и не схватише како треба. И говораху међу собом: Када би ово тело било свето, Бог би то открио преко каквих било чудеса. - Са таквим расуђивањем они поново затрпаше нетљено тело земљом, бацивши тамо и смрдљиви леш, па отидоше својим кућама. А кад паде ноћ, један од њих, неки Георгије, човек христољубив, мољаше се Богу у својој кући. И заспавши пред зору он виде у сну неку царицу где седи на пресветлом престолу, а около ње стоји велико мноштво светлих војника. Видевши то, Георгија обузе страх, и он паде на земљу, пошто не беше у стању гледати тај сјај и лепоту. А један од тих светлих војника узе Георгија за руку, подиже га и рече му: Георгије, зашто тако омаловажисте тело преподобне Параскеве и погребосте поред њега смрдљиви леш? Сместа извадите тело преподобне и положите на достојном месту, јер Бог хоће да слушкињу Своју прослави на земљи, - Тада и та светла царица рече Георгију: Похитај те извади моје мошти и положи их на чесном месту, не могу више да трпим смрад онога леша. Јер и ја сам човек, и постојбина је моја Епиват, где ви сада живите.

Те исте ноћи имађаше такво исто виђење и једна благочестива жена, по имену Јевтимија. Сутрадан они обоје испричаше свима о својим виђењима. Када то чу благочестиви народ, сви са свећама похиташе к моштима преподобне Параскеве и, извадивши их са великим страхопоштовањем из земље, радоваху им се као неком скупоценом благу. Свете мошти бише свечано положене у цркви светих и свехвалних апостола Петра и Павла, у Епивату. Молитвама преподобне Параскеве даваху се од светих моштију њених многа исцељења болесницима: слепи прогледаху, хроми прохођаху, разноврсни болесници и бесомучници добијаху здравље.

Два века после престављења преподобне матере наше Параскеве Цариград и околина беху под завојевачком владавином крсташа папских. Године 1238. благочестиви бугарски цар Јован Асен реши да свете мошти преподобне Параскеве ослободи из руку тиранске власти крсташа. И када цар Асен достави крсташима своју намеру да свете мошти преподобне Параскеве пренесе у своју престоницу Трново, крсташи одмах пристадоше да му их даду, јер се бојаху моћнога цара. Тада цар посла блаженог Марка, митрополита Перејаславног, са многим епископима и свештеницима, да свете мошти преподобне пренесу у Трново. У Трнову свете мошти бише свечано дочекане и положене у придворној цркви, где оне, почивајући нетљено, точаху разноврсна исцељења свима који им са вером притицаху.

После доста времена, када турски султан Бајазит заузе Трново, тада све драгоцености и светиње бише разграбљене. Тада чеоне мошти свете Параскеве бише пренете у Валахију. А када Турци освојише и Валахију 1396 године, на заузимање српске царице Милице код султана Бајазита ове свете мошти бише пренесене у Србију у Београд. У Београду је затим подигнута црква Свете Петке која и до данас постоји (у Калемегданској тврђави), у којој се налази и извор Св. Петке са чудотворном водицом. Побожни Београђани и други верници одлазе често, а особито петком, у храм и на извор Св. Петке и добијају од ње благодатну помоћ по вери својој.

Године 1521. султан Сулејман II, заузевши Београд, заплени и чесне мошти преподобне Параскеве, пренесе их у Цариград и постави у својим палатама. И ту биваху многобројна чудеса од богосилних светих моштију, те се света мати Параскева слављаше не само међу хришћанима него и међу муслиманима. Али то и узнемири муслимане, и они бојећи се да се вера у чудотворну силу светих моштију свете Параскеве не прошири још више међу муслиманима, а и због молбе и заузимања хришћана, они предадоше ове свете мошти цариградским хришћанима, и ови их чесно положише у Патријаршијској цркви.

Године 1641 благочестиви Василије Лупул, војвода и господар земље Молдавске, добивши вест да се свете мошти преподобне Параскеве налазе у патријаршијској цркви у Цариграду, свим срцем жељаше да се оне чесно пренесу у његову православну државу. Ову жељу његову потпоможе Господ, прослављан у светима Својим, и желећи да и у Молдавији прослави светитељку Своју, Он стави у срце Цариградском патријарху Партенију мисао да изађе у сусрет жељи Молдавског господара. Тада патријарх, уз сагласност целог свештеног сабора и пристанак других пресветих патријараха, посла чеоне мошти преподобне матере наше Параскеве благочестивом господару, војводи Василију, у престони град његов Јаш. Тамо, са великим слављем и уз огромну радост житеља целе Молдавије, свете мошти бише положене у цркви Три Света Јерарха, дана 14. октобра 1641 године. Дивним чудесима својим ове свете мошти непрекидно прослављају Господа, увек дивног у светима Својим.




Молитва Светој Петки

Света Петко, Божја Светитељко, моли Бога за нас.

Удостојила си се гледања лица Божијег као чедо нашег народа, славна Петко светитељко, па имамо слободу теби говорити, сродници нашој, и тебе молити за спасење душа наших.

Слава си и похвала Београду, где чудотворна вода твоја привлачи множине многе, као негда Витезда, и даје слепима вид, узетима здравље, малаксалима снагу, и свима бодрост и радост, Христова девственице, наша помоћнице.

Буди и надаље престономе граду српском, утврди га у Православљу, помози вернима, подигни недужне и тужне, у уснулим у Господу прецима нашим, браћи и деци, измоли вечни покој и вечно спасење, света Петко, Божија Светитељко.

Свима помози, па и мени не одмози. Добре у добру сложи, и свако им добро умножи. Да се кроз тебе прослави Бог у Тројици, у векове векова. Амин.


Молитва преподобној матери нашој ПАРАСКЕВИ

О, преподобна мати Параскево, наша топла заступнице и свагда у невољама брза помоћнице! Помози нама грешнима и малаксалима у овом садашњем животу. Умоли Господа Бога да нам подари опроштај свих наших грехова, које смо у овом животу починили делом, речју, помишљу и свим осећањима нашим, а на исходу душе наше помози нам недостојним да се да се избавимо од митарстава ваздушних и вечитих мука, да величајући твоје милосрдно заступништво увек прослављамо Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.



Чисто срце Господ жели,
Јеванђеље тако вели:
Чиста дева ти остаде,
Чисто срце Богу даде —
О предивна светитељко,
Наш узоре, света Петко!
Ум пречисти Господ тражи,
Без маштања и без лажи:
Ти му даде ум пречисти.
К'о анђелски — такав исти.
О предивна светитељко,
Чуј нам молбе, света Петко!
Душу чисту Господ иште
К'о небеско светилиште;
Такву душу ти одгаји,
Што на небу сад се сјаји,
О предивна светитељко,
Помози нам света Петко!
Помози нам молитвама
У животним невољама:
У облачној земној тузи
Засветли нам слично дузи —
О предивна чедна дево,
Света мајко Параскево?



Тропар, гл. 4.

Заволевши миран пустињски живот и пошавши добровољно за Христом, Твојим Жеником, узела си од своје младости Његов лаки јарам, наоружавши се знамењем Крста против духовних непријатеља. Испосничким подвизима, постом, молитвама и сузним капима, угасила си углевље страсти. Параскево, достојна похвале, која и сада са мудрим девојкама стојиш пред Христом у Небеском дворцу: Моли се за нас који поштујемо Твоју часну успомену.

Кондак, гл. 6.

Прославимо сви побожно најчаснију Параскеву, свету заштитницу у невољама, јер она оставивши пропадљиви живот, прими вечни непропадљиви. Због тога, по Божијој заповести, нађе славу благодат да чини чуда



АКАТИСТ преподобној матери нашој ПАРАСКЕВИ


Кондак 1.

Изабрана од Господа да на тврђави Цркве засијаш, преподобна мати Параскево, житијем твојим ангелима сличним, засијала си целом свету као пре светло сунце и онима који су у телесним и духовним болестима јавила си се као исцелитељка. Због тога ти са вером кличемо:
Радуј се, утехо ожалошћених, преподобна мати Параскево!

Икос 1.

Показавши ангелску ревност, вредну дивљења, житије своје врлинама си на земљи украсила, удостојила си се да на небесима будеш са ангелима. Са њима дакле, усрдно моли Човекољупца да избави од невоља и беде све који ти овако вапију:
Радуј се, јер си својевољно прихватила благи јарам Христових заповести!
Радуј се, јер си животом твојим укорила сујету света!
Радуј се, јер си срце своје од свих страсти сачувала!
Радуј се, јер си вршењем заповести задобила према себи љубав Божју!
Радуј се, јер си нас учиш ношењу крста у следовању за Христом!
Радуј се, утехо ожалошћених, преподобна мати Параскево!

Кондак 2.

Видевши променљивост земаљских ствари, оставила си светске метежи и у пустињу си се уселила, где си многим постом и молитвама као миомирном храном душу своју хранила, побожно кличући: Алилуја!

Икос 2.

Задобивши ум и праву веру и савршену љубав, Богомудра Мати, уздржањем и смирењем себе си украсила, због чега си и била храм Божји и обилни извор чудеса. Тога ради, побожно ти певамо:
Радуј се, савршени обрасцу јеванђелског самоодрицања
Радуј се, јер си дуготрајним сиромаштвом стекла славу и вечно богатство!
Радуј се, јер си заветом сиромаштва показала висину духа!
Радуј се, светла висино смирења!
Радуј се, јер си подвизима својим уништила силе које упропашћују душе!
Радуј се, јер си висином подвига својих све задивила!
Радуј се, утехо ожалошћених, преподобна мати Параскево!

Кондак 3.

Укрепљена силом Духа Светога, одважно си издржала испосничке подвиге, преподобна, и сузама својим победила си гордог непријатеља, певајући са благодарењем Богу: Алилуја!

Икос 3.

Имајући свагда у уму изображење будућег суда Христовог и проливајући топле сузе, Преблажена, украсила си свећњак душе своје, који је спреман да сретне најправеднијег Судију. Њега, дакле, моли да удостоји стајања на десној страни и нас који ти вером певамо овако:
Радуј се, стану Пресветога Духа!
Радуј се, јер си цео живот свој освећивала непрестаним призивањем имена Божјег!
Радуј се, јер си успела у молитвеним стајањима према Богу!
Радуј се, јер си силом молитве победила ђаволска искушења!
Радуј се, јер си последњим помињањем од греха себе сачувала!
Радуј се, јер си Богу савршено угодила!
Радуј се, преподобна мати Параскево, утехо ожалошћених!

Кондак 4.

Буру садашњег живота одбацила си, преподобна, задобивши добровољно сиромаштво Христа ради, великим врлинама си се обогатила, и многе у ревности начином живота си подигла, учећи их да кличу Христу Богу: Алилуја!

Икос 4.

Чувши Господ молитве и уздисања твоја, насамо и у тајности вршена, блажена Мати, на небесима пред ангелима прослави јавно трудове твоје; и сада ходећи Божанским рајем, помени и нас који ти кличемо овако:
Радуј се, вредна хвале сабеседнице ангела!
Радуј се, велика красото светитеља!
Радуј се, савршена и висока похвало преподобних!
Радуј се, украсе праведних и посницима узоре!
Радуј се, девственима и монахињама славо и богосветла круно!
Радуј се, тврђаво хришћанска и снажна заступнице!
Радуј се, утехо ожалошћених, преподобна мати Параскево!

Кондак 5.

У тишини си окончала житије своје, блажена мати Параскево, сиромаштвом се украсивши и уздржањем просветливши, биљем се самохранећи и са умилењем Владики појући: Алилуја!

Икос 5.

Видевши Пресвети Дух чисто житије твоје и неизмерно твоје смирење, показа те славну у чудима, Преблажена. Стога си из живота овог прешла у оно блаженство где са хоровима праведника посредујеш за све који ти са умилењем певају:
Радуј се, миомирисни изданче пустиње!
Радуј се, најбоља пустиножитељко!
Радуј се, јер си српом молитава својих трње страсти сасекла!
Радуј се, јер си проливањем суза својих греховни пламен угасила!
Радуј се, јер си сваки ђаволски напад одагнала!
Радуј се, јер врлинским животом својим лењивца на покајање покрећеш!
Радуј се, утехо ожалошћених, преподобна мати Параскево!

Кондак 6.

Проповеднику истине, Илији дивљења достојном, и Јовану Претечи, светиљки покајања, уподобила си се, преподобна мати, одбацивши све бриге житејске и свагда се поучавајући молчанију у горама, бдењу и сећању на смрт, појући Богу: Алилуја!

Икос 6.

Заблиста ти светлост небеска док си са умилењем стајала на свеноћној молитви и, гле, ангео Господњи стаде пред тебе јавивши ти Божје благовољење да се вратиш у отаџбину своју јер треба тамо тело своје земљи да предаш, а духом да се преселиш у насеља небеска. Због тога ти кличемо овако:
Радуј се, јер си се још у овом животу удостојила да гледаш лице ангелско!
Радуј се, јер си побожно испунила вољу Божју!
Радуј се, јер си се у цркви Влахернској Божјој Мајци жарко молила!
Радуј се, јер си себе Њеном топлом заступништву предала!
Радуј се, јер си се при исходу за цео свет усрдно молила!
Радуј се, јер си након исхода свога вечни живот пронашла!
Радуј се, утехо ожалошћених, преподобна мати Параскево!

Кондак 7.

Хотећи да се од овог века представиш као звезда си зашла од света овог, Прехвална, и заблистала у животу небеском, оставивши нам као зору врлине и савршенство житија свога, озарујући срца свих који са вером кличу Богу: Алилуја!

Икос 7.

Испунивши нови закон благодати, на небо си се кочијама врлина узнела, дивљења достојна, и сада се са чиновима небеским радујеш. Са њима се, дакле, моли Спасу Христу за све који ти овако кличу:
Радуј се, јер си се удостојила насеља лепота Христових!
Радуј се, јер си за подвиге своје од Господа вишеструку плату задобила!
Радуј се, јер си са неба примила венац неувели!
Радуј се, јер јасно гледаш Божанство Триипостасно!
Радуј се, јер са ангелима на небесима обитаваш!
Радуј се, утехо ожалошћених, преподобна мати Параскево!

Кондак 8.

Необично и чудесно виђење указа се христољубивом Георгију: мислећи да пред собом види неку царицу како на пресветлом престолу седи окружена мноштвом блиставих војника зачу те где му говориш: ”Георгије узмите мошти моје и на посебно их положите место, појући Богу: Алилуја! “

Икос 8.

Сав сабор хришћански, чувши Георгијеве речи, притече к моштима преподобне Параскеве и са великом их усрдношћу извадивши, обрадова им се као благу многоценом и часно у цркву положи, са љубављу овако појући:
Радуј се, радосна вести хришћанима!
Радуј се, блистава звездо вере, јер верне просветљујеш!
Радуј се, измирно мирисна, којом је црква Христова замирисала!
Радуј се, неистрошива ризнице дарова Божјих!
Радуј се, изворе Богом послани, из кога вернима истичу воде исцељења!
Радуј се, јер свима вернима, благодаћу Христовом, ране исцељујеш!
Радуј се, утехо ожалошћених, преподобна мати Параскево!

Кондак 9.

Велику ревност имаше благоверни цар Јован Асен примивши вест где леже твоје чудотворне и свете мошти, преподобна Параскево, и пренесе их у град свој Трново, и са великим почастима положи у цркви својој, где извираше различита исцељења онима који са вером прилазе и поју Богу: Алилуја!

Икос 9.

Красноречиво сведочи дете, које девет година од рођења не говораше, а дошавши са вером у цркву твоју одмах задоби исцељење. Тога ради са умилењем ти кличемо:
Радуј се, моћна заступнице и од недаћа избавитељко!
Радуј се, јер страдалницима мученим духовима злобним брзо помажеш!
Радуј се, јер молитвом својом вид слепима враћаш!
Радуј се, јер нероднима благословени плод од Бога шаљеш!
Радуј се, јер парализоване из кревета подижеш!
Радуј се, неућутна заступнице онима који ти са вером приступају!
Радуј се, утехо ожалошћених, преподобна мати Параскево!

Кондак 10.

Од љуте си болести спасла жену која је обећала да ће чувати заповести Божје; а ипак, када је слагала и завете своје није одржала, одмах си је казнила болешћу и смрћу да би се и други научили да не лажу Бога, већ да живе у истини и певају Богу: Алилуја!

Икос 10.

Била си тврђава и спасоносно уточиште православнима који у заробљеништву бише и у жалости својој притицаху исцелитељским и чудотворним моштима твојим и свеумилно ти овако клицаху:
Радуј се, свима вернима мирно пристаниште!
Радуј се, свима увређенима заштитнице и покровитељко!
Радуј се, јер заробљенима у жалости њиховој утеху пружаш!
Радуј се, јер се од чуда твојих агарјани и уплашише и уразумише!
Радуј се, јер се име твоје и међу другим народима прославља!
Радуј се, јер се тобом православље узвисује!
Радуј се, утехо ожалошћених, преподобна мати Параскево!

Кондак 11.

Појања и молитве приносећи пред ковчегом са твојим чудотворним моштима благоверна царица Милица са ревношћу великом пренесе их од другог народа у свој престони град на оснажење читавог рода нашег који кличе Богу: Алилуја!

Икос 11.

Као светла и новозаблистала звезда јавила си се на западу, сјајним лучама моштију својих свима вернима сијајући а особито отачаству своме, привлачећи га пресветлом блистању подвига својих и спашавајући га од невоља и недаћа, овако ти кличући:
Радуј се, помоћнице онима који тешко страдају!
Радуј се, јер помрчину жалости разгониш!
Радуј се, јер од бездана греховног човека избављаш!
Радуј се, јер тобом неизмерно милосрђе Божје одважно призивамо!
Радуј се, јер је тобом свет који се од потопа гнева избавио Бога нашао!
Радуј се, утехо ожалошћених, преподобна мати Параскево!

Кондак 12.

Благодаћу Христовом исцељујеш болести и протерујеш лукаве духове и страсти, славна Параскево, просвећујући верне блистањем чуда својих да би благодарно клицали Богу: Алилуја!

Икос 12.

Појући ти усрдно, молимо те, преподобна мати Параскево, да се за цркву Христову молиш, за православну веру снажење и надвладавање јереси, а нама спасење и мир измолиш, да би те с љубављу овако величали:
Радуј се, блистави украсе цркве Христове!
Радуј се, православне вере заштитнице!
Радуј се, отаџбине наше тврђаво и од других народа избавитељко!
Радуј се, обитељи твоје покрове!
Радуј се, свима који са вером заступништво твоје траже брза помоћнице!
Радуј се, утехо ожалошћених, преподобна мати Параскево!

Кондак 13.

О, преподобна мати Параскево, ожалошћених утехо и девственика украсе, прими сада од недостојних усана наших ово песмопојање и умоли Господа да се геене избавимо, да бисмо с тобом, у нашој небеској отаџбини, Њему бесконачно појали: Алилуја!

(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1. )

+ + +

Акатист је саставила на црквенословенском језику, монахиња Евпраксија (†2/15.10.1960) из манастира Свете Петке – Параскеве Изворске код Параћина. Према Светитељки је мати Евпраксија имала велико духовно поштовање а Акатист је написала пред крај свога живота, оставивши сестрама у аманет да се чита у њиховом манастиру. Акатист је превео на српски језик свештеник Животије Милојевић.
Текст преузет из књиге: Света Петка – Параскева. Житије, чудеса, акатист, молитве и песме, Београд, 2005.




НАЗАД

PayPal