Свети кнез Константин и деца његова Михаил и Теодор

Свети Константин, потомак светог Владимира крститеља Русије, млађи син великога кнеза Свјатослава Јарославича, сам измолио од оца себи град Муром, насељен незнабошцима, да би тамо увео хришћанство. И он крену са породицом, духовништвом, војском и слугама у Муром. Но испред себе посла свог сина Михаила к Муромљанима, да их припреми за долазак кнеза. Но Муромљани убише Михаила, и стадоше се спремати за бој. Међутим када кнез са великом војском стиже под град, Муромљани се смирише и кнеза примише. Кнез подиже две цркве: Благовештења, и светих: Бориса и Гљеба. Кнез је призивао Муромљане, и благо и кротко их убеђивао да оставе незнабоштво и приме Христову веру. То исто радило је и свештенство. Али једнога дана, група незадовољних незнабожаца побуни се и примаче кнежевом дому, претећи му смрћу. Кнез се помоли Богу и са иконом Божје Матере изађе пред побуњенике. То тако порази незнабошце, да се они смирише и изјавише жељу да приме крштење. И крштење Муромљана би обављено свечано, као под светим Владимиром у Кијеву. Тако благородни кнез у граду Мурому утврди веру Христову и житеље његове избави од идолопоклоничке заблуде. У томе кнезу беше ревносни помоћник његов син Теодор. Свети кнез престави се 1129. године, и тело његово би погребано у цркви Благовештења, поред синова Михаила и Теодора. Године 1553. свете мошти благоверних кнежева обретене су нетљене, и почивају у Благовештенском манастиру у граду Мурому.