Свети преподобни Петар патриције

Преподобни Петар роди се и би васпитан у Цариграду од славних и богатих родитеља. Отац његов Константин беше патриције и војвода. Од младости усрдно се занимајући наукама, Петар нарочито добро изучи философију, а такође изучи и све остале световне науке. Поставши пунолетан он ступи у брак, и после смрти свога оца он наследи његов угледни патрицијски положај, и би постављен за патриција у време благочестиве царице Ирине и њеног сина Константина. А када на царски престо ступи Никифор и изби рат између Грка и Бугара, тада цар постави Петра за главног војводу над целокупном војском, и кренуше са војском против Бугара. У току овог великог рата најпре Грци победише Бугаре, а затим, по попуштењу Божјем, Бугари, пошто се опоравише од доживљеног пораза, жестоко разбише Грке, па и самога цара њиховог Никифора убише. Тада би ухваћен од Бугара и блажени Петар са педесет грчких кнезова. Бугари тада још не беху хришћани.

Осуђен на муке и смрт, војвода Петар лежаше у тамници. А када се усрдно мољаше Богу за своје избављење, њему се ноћу јави свети Јован Богослов, избави га тамнице и одведе у његову отаџбину. Од тога времена Петар се сав посвети на службу Богу; и убедивши се у ништавност свега земаљског, он се повуче на Олимпијску Гору. Примивши тамо ангелски лик, он се подвизаваше заједно са Јоаникијем Великим, и научи се свакој врлини.

Проживевши на Олимпијског Гори тридесет и четири године, Петар отпутова у Цариград, пошто му већ беше умрла супруга и син. Ту он поживе најпре неко време при цркви коју он беше подигао и звала се Евандриска. Затим, повукавши се на једно усамљено безмолвно место, он начини себи малу келију и проживе у њој осам година, носећи оштру власеницу на телу и све године свога испосничког живота проводећи бос. Постом, бдењем и осталим монашким подвизима он страшно изнури себе.

Подвизавајући се тако врлински и богоугодно, преподобни Петар се упокоји у Господу и би прибројан к лику Преподобних, који славе Оца и Сина и Светога Духа вавек. Амин[