Свети мученик Вавила никомидијски и сњим 84 деце ученика

У време када цар Максимијан борављаше у Никомидији ради гоњења хришћана многи се хришћани скриваху. Уто дође к цару један идолопоклоник и рече: Царе, у једној прикривеној камари налази се старац по имену Вавила, који учи децу безумних хришћана да не почитују богове него распетога Христа. Цар одмах посла војнике, и они доведоше преда њ учитеља Вавилу са ученицима његовим, њих осамдесет четири на броју. Цар упита Вавилу: Зашто ти, старче, толико обмањујеш себе те верујеш у човека кога Јевреји злом смрћу уморише распеше? Зашто се не клањаш наш и м боговима, којима се клања цео свет? И зашто заводиш децу безумних хришћана, учећи их да се не клањају боговима? Свети Вавила одговори цару: Многобожачки богови су демони, а наш Бог створи небо и земљу. Ти пак царе, и сви незнабошци с тобом, слепи сте и не видите истину.

Када цар чу ово, запали се гњевом и одмах нареди да четири војника камењем бију светога старца по лицу, и по ребрима, и по голенима. Тако бијен, свети Вавила гледајући тело своје сво обагрено крвљу узвикну: Хвала Ти, Господе, што мене стара и немоћна Ти показа млађим и јачим од цара! Због ових речи цар нареди да истим камењем светитељу поломе леђа и ноге. И кад му поломише све делове тела, везаше му тешке ланце око врата, а ноге му ставише у кажњеничке кладе, па га закључаше у тамницу.

После тога приведоше цару светитељеве ученике, малишане и девојчице, њих осамдесет и четири. Цар их стаде врло умиљато наговарати да боговима принесу жртву. Но деца му уопште не одговараху, већ често погледаху једно друго. Видевши да му никако не одговарају, цар издвоји од њих десеторо одраслих и рече им: Ви сте паметна деца послушајте ме и принесите боговима жртву, па ћете живети код мене у дворцу и добијати од мене богате дарове. Тада му двоје између њих, Амоније и Донат, одговорише: Ми смо верни хришћани, и зато нећемо никада пристати да принесемо жртве глувим и немим демонима.

За ове речи цар нареди војницима да бију ову Христову јагњад. И што их више бијаху, они биваху све храбрији, и често узвикиваху: Хришћани смо и нећемо да принесемо жртве боговима! Цар се онда обрати осталој деци и рече: Принесите бар ви боговима жртве, да не бисте горе настрадали од ових. Но и она одмах у глас повикаше: Хришћани смо и нећемо да принесемо боговима жртве! него анатема на тебе и на твоје богове!

- Тада мучитељ нареди да их све силно избију, па баце у тамницу, и да им не дају никакву храну, да би скапала од глади. После тога нареди цар да учитеља њиховог Вавилу обесе и бију сировим воловским жилама. При томе цар питаше свако дете, да ли се одриче Христа и свога учитеља. А пошто се деца не хтеше одрећи, цар изрече смртну казну: да сва деца са учитељем њиховим буду посечена мачем. - Идући са ученицима својим на губилиште, свети Вавила певаше: Ево ја и деца КОЈУ ми је дао Бог (Ис. 8, 18). Када стигоше на губилиште, најпре би, по царевом наређењу, отсечена глава светом Вавили, па онда бише отсечене главе и свој деци, ученицима његовим. А ноћу дођоше неки хришћани, утоварише мошти светих мученика у једну малу лађу, довезоше их у Византију, положише их у три ковчега и сахранише ван градских бедема са северне стране где се налази манастир звани Хора.




НАЗАД

PayPal