Свети мученик Георгије Нови, јањински

Овај нови мученик би рођен 1810 год. у селу Чуркли, у покрајини Гревенској у Северној Грчкој. Родитељи му, Константин и Васиљка, беху сиромашни земљорадници, и умреше када Георгију беше 8 година. Он ускоро ступи у службу код неких Турака као коњушар. Године 1836, вршећи дужност коњушара у Јоанини код једног турског старешине, који га називаше не Георгије, него Баур - Хасан, он упозна једну сироту девојку по имену Јелену и хтеде да се њоме ожени. Турски хоџа из Јоанине, чувши да Георгије хоће да се жени хришћанком, оклевета га код кадије, да је муслиман и да сада хоће да пређе у Хришћанство да би се оженио хришћанком. На суду пред кадијом и везиром Георгије, који беше по природи врло ћутљив и смирен, оправда се и доказа да је од рођења хришћанин, што потврди и газда код кога он служаше као коњушар. Тако овај свети младић би ослобођен и ускоро се венча у цркви са својом вереницом Јеленом. Следеће године он доби сина кога одмах крсти у цркви.

He прође много времена а свети мученик би поново лишен слободе 12. јануара 1838. године и поново изведен на суд пред кадију, по тужби оног истог хоџе да је тобож Турчин, али да је прешао у Хришћанство. На суду он храбро исповедаше да је хришћанин био и остаје, а Турци му прећаху да ће га убити ако се не потурчи. И један старац, потурчени хришћанин, саветоваше Георгију да прими муслиманску веру, но он то одлучно одбијаше. Турци хтедоше да се увере да ли је заиста хришћанин или муслиман, па кад видеше да није обрезан уверише се да је од рођења хришћанин. Ипак не отпустише светог Георгија него га вргоше у тамницу. Пет дана узастопце би мучен овај свети, али се не одрече Господа Христа, и стално говораше: "Хришћанин сам, Хришћанин ћу и умрети!" Турци му стављаху ноге у кладе, притискаху га каменом плочом, принуђаваху га на све могуће начине да постане муслиман, но он остаде непоколебљив и понављаше: "Хришћанин се родих, Хришћанин јесам, и као Хришћанин ћу и да умрем!" Дознавши за то хришћани из Јоанине, а особито клирици, уложише све напоре да би измолили од Турака ослобођење Георгија, или да би бар убедили Георгија да побегне у Грчку. Турци не хтедоше да одустану, али ни Георгије не одустајаше од намере да пострада за Христа, него свима говораше: "He бојте се, браћо, ја ћу најрадосније да пострадам за Христа мога". У понедељак 17. јануара, на дан св. Антонија Великог, би одведен Георгије, коме беше тада око 30 година, и обешен, не хотећи се одрећи Христа Бога. После три дана хришћани узеше његово свето тело и погребоше га иза олтара храма св. Атанасија у Јоанини. Патријарх Цариградски Григорије VI одреди већ 1839. да се празнује дан мучеништва овог новомученика Христовог, од чијих светих моштију биваху и бивају многа исцељења до данашњег дана.