Свети мученици Елпидије, Маркел и Евстохије

БЛАЖЕНИ Елпидије беше за царовања Јулијана Одступника сенатор. Као хришћанин он би изведен пред Јулијана на суд. Наговаран да се одрекне Христа, он не хте. Јулијан нареди да му обуку власеницу, начичкану клинцима и премазану врелом смолом. Онда га бише по целоме телу, и клинци му се позабијаше у тело. Блажени јуначки трпљаше муке, и не пристајаше одрећи се Господа. Онда га бацише у јаму, и стадоше га обливати врелом водом, и тело му се покри пликовима и ранама. Да би му увећао муке, бездушни цар нареди да се направи смеса од вреле смоле, лоја, креча и других горивих материја, па том врелом смесом поливају мученику ране, и у уста сипају врелу смолу. To би учињено. После тога светог Елпидија заједно са Евстохијем и Маркелом везаше за дивље коње и бикове, да их ови растргну. Али по дејству Божје силе, дивље животиње се не помакоше с места. Онда их моткама страховито бише, да им све кости поломише, па их такве бацише у огањ, у коме блажени мученици предадоше душе своје у руке Бога живога.

Чесна тела ових светих мученика бише сахрањена на гори Кармилу. Но одмах настаде грмљавина и севање муња, и дође тамо Господ Христос са Ангелским Силама и даде целив светим мученицима. Притом Господ Евстохија и Маркела пренесе на друго место, а чудесног Елпидија васкрсе и посла на нове подвиге и поновно мучеништво. Глас о новим подвизима светог Елпидија допре и до Јулијана. Он одмах нареди да му мученика доведу. Угледавши светог мученика читава и здрава, цар нареди да тело мученика растегну привезавши га између четири стуба: онда га немилосрдно бише, и оштрим тестерама стругоше, и сирћетом и сољу заливаше, и сурим крпама ране трљаше. После тога цар бездушник нареди, те мученика на жеравицу распрострше, и жеравицом му главу посипаше. А кад свети мученик и то претрпе, онда га на мучилишно дрво обесише, усијани штит, на средини избушен, на тело прислонише, и усијани пепео по штиту сипаше, да би му тело сагорели; и још га чекићем по глави бише. У време ових мучења догоди се дивно чудо: молитвама својим свети мученик сакруши у прах идоле који се недалеко налажаху. И пошто силом Божјом мученик остаде неповређен, незнабошци се, њих шест хиљада на броју, обратише у веру Христову. После свега тога, свети Елпидије би бачен у ужарену пећ, где свету душу своју предаде у руке Господу свом.